Autor: Lily | Originalni datum: 13/06/2022 | Preveo: Tink | Lily Bit
Vekovima su moćni egomanijaci i psihopate želeli svetsku vladu. Snimljeni su bezbrojni filmovi, TV emisije i video igrice koji prikazuju negativce koji pokušavaju da kontrolišu svet na ovaj ili onaj način. Ipak, mnogi nikada nisu ni izdaleka pomislili da bi to, u stvari, mogao biti stvarni život.
Naravno, ima, bilo je i uvek će biti ljudi koji žele sami da vode svetsku vladu. Mnogima je lako ove ljude prikazati kao lude ili psihopatske zlikovce Bonda kojima je stvarnost potpuno nepoznata, zbog čega nikada ne bi uspeli u svojim poduhvatima. Na kraju krajeva, većinu sveta vode potpuno razumni ljudi, zar ne? Ljudi koji bi iskoračili i stavili tačku na sve ovo. Nesrećna realnost je, međutim, da svetom upravljaju psihopate i da niko ne preduzima korake da okonča bilo šta od ovoga jer su svi previše zauzeti svojim svakodnevnim problemima, stalnim tokovima ometanja i svojim neznanjem prema ovim pitanjima. A ako u jednom trenutku zastanete i razmislite o tome, nećete videti ništa zabrinjavajuće jer je sve pažljivo zašećereno.
Nikada nisu priznali svoje ambicije. Za javnost, njihovi snovi i zavere su uvek bili prekriveni konfekcijom nesebične čežnje da učine svet boljim mestom za život za sve, sve one manje srećne, manje nadarene, manje moćne i manje bogate od njih samih. Privatno, njihovi snovi i zavere su potpuno sebični i opasni. Činilo se da su ovi ljudi u srce imali interes svih ljudi, ali zapravo su se ponašali u skladu sa skrivenim zlokobnim planom.
Mogli bismo pratiti ove parazite gladne moći unazad kroz istoriju. Mogli smo piti vino sa Cezarom u starom Rimu, gledati na obična ljudska bića koja se orkestriraju kao bogovi u starom Egiptu, ili zajedno sa Napoleonom praviti strategiju. Ceo ovaj proces je bio u pokretu vekovima, ako ne i milenijumima. Ponekad pomislim da bismo mogli da se vratimo u kameno doba i pogledamo grupu pećinskih ljudi kako crtaju svoje planove za dominaciju nad svetom koji su poznavali u pesku pored svog kamina.
Ali za sada ćemo početi od početka 20. veka. To je, na kraju krajeva, kratka istorija velikog resetovanja. Zlo plan za Veliko resetovanje prvi put stupa na scenu 1909. godine kada je sugerisano da je mnogo lakše kontrolisati ljude ako se vodi dobar, dug rat. Usledio je "Rat za okončanje svih ratova", Prvi svetski rat, zajedno sa stvaranjem Federalnih rezervi.
Ako vas zanima kako Federalne rezerve igraju ključnu ulogu u zaveri, pročitajte o tome ovde.
Premotajte unapred do 1932. godine kada su ljudi na Univerzitetu Kolumbija prvi put imali ideju da uvedu energiju kao novu valutu. U istom članku došli su do izraza 'tehnokratija' i ideje da bi svet bio mnogo bolje mesto kada bi njime upravljali naučnici. Uz to su zapisivali svoje ideje da se ukine privatna svojina i promeni obrazovanje tako da se učenici pripremaju samo za posao koji su za njih izabrali ljudi koji su bolje znali. Kroz sve ove i druge gluposti koje su usledile, vredno su ponavljali da to „nije kao komunizam“. Upravo je ovo đubre dalo Aldosu Haksliju ideju za njegov roman Vrli novi svet.
Posle Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije su osnovane pod pretpostavkom da pomognu u izbegavanju još jednog strašnog rata. Prelomni trenutak za globaliste i početak gotovo svega što se sada dešava.
Godine 1961., više insajdera Kenedijeve administracije, većinom Bilderbergeri, iskopali su staru ideju upotrebe rata kako bi ljude držali pod kontrolom. Međutim, došli su do malog obrta inače prašnjave ideje. Posle nekih otmenih okupljanja, pomislili su da bi bio prokleto dobar trik da se orkestrira masovno zagađenje širom sveta, a zatim da se okrive građani sveta za nered i, pošto su ih okrivili da su napravili nered, da ih nateraju da ga raščiste.
Sledeći veliki skok dogodio se 1968. sa formiranjem Rimskog kluba. Trenutno, Rimski klub se sastoji od raznih administratora UN, vrhunskih političara, bogatih poslovnih ljudi i vladinih zvaničnika.
Godine 1971, moj najveći neprijatelj, Svetski ekonomski forum, pridružio se svetskoj sceni. Iako se prvobitno zvao Evropski menadžment forum, njegov osnivač Klaus Švab, kome se često pripisuje da je smislio ono što on naziva „Velikim resetovanjem“, uzdigao ga je u jedan od javno najpoznatijih, najuticajnijih globalističkih istraživačkih centara 1987. kada je zvanično postao VEF.
Ujedinjene nacije su 1976. odlučile da preuzmu kontrolu nad svetskom kopnom i da kontrolišu svetsko stanovništvo. Ovo je sve trebalo da se uradi za dobro planete i čovečanstva, naravno. Plan je kreirala gomila neizabranih, umešanih, pohlepnih pojedinaca željnih moći i nastojali su da prava zajednice stave iznad prava pojedinca. U svetu koji nije potpuno idiotska glupost se nekada zvala komunizam, ali su budući novi svetski vladari smislili pametan neologizam: komunitarizam.
Nakon toga, temelji za Novi svetski poredak su uspešno postavljeni, a samoproglašena „elita“ je krenula da otplovi na bujno krstarenje ka resetovanju sveta. Sve dok ste bili zauzeti nošenjem baklje za Toma Kruza u Top Gunu ili brigom o sovjetskom komunizmu dok je zapadni komunizam već kuhao iza zatvorenih vrata.
Godine 1991. Rimski klub, kojeg se možda sećate iz ranijih ili drugih članaka na ovom blogu, odlučio je da treba da pronađu način da motivišu i odvrate mase. Kao šala koja se sama pisala, smislili su globalno zagrevanje, dok je nekoliko godina ranije Univerzitet Rhode Island izrazio zabrinutost zbog novog ledenog doba.
Iste godine, Rimski klub je objavio knjigu pod nazivom Prva globalna revolucija. Ova publikacija je bila duhovni praotac Četvrte industrijske revolucije Klausa Švaba i označila je početak stvarne kontrole Ujedinjenih nacija.
U knjizi se napominje da istorija pokazuje da su pojedine zemlje uvek bile motivisane i davale snagu time što su imale neprijatelja. Tokom istorije, uobičajeno je da lideri započinju ratove (obično male, lokalizovane) da bi skrenuli pažnju sa problema kod kuće i ujedinili biračko telo. Popularni primeri su Bil Klinton koga su mučile optužbe za seksualnu neprikladnost, ili pomalo preterani odgovor Margaret Tačer kada je Argentina izvršila invaziju na Foklandska ostrva na niskoj tački njene izborne popularnosti.
Rimski klub je zaključio da ovi takozvani lideri uvek vole da zgrabe neku vrstu neprijatelja kao odvraćanje pažnje kada sranje pogodi navijače u njihovim zemljama. A ako neprijatelja nema, oni obično vole da ga izmisle. Postojanje neprijatelja je ono što političarima daje moć i autoritet i što, kao lepu nuspojavu, daje proizvođačima oružja, i mnogim drugim industrijama, njihov razum i profit.
Dakle, pogledajmo neprijatelja kojeg su izmislili: Globalno zagrevanje.
Globalno zagrevanje se smatralo problemom još od 19. veka, ali samo nekoliko komičnih figura koje niko nikada ne bi shvatio ozbiljno. Bila je to čudna stvar za brigu, tako da je Rimski klub shvatio da moraju da promene stavove i ponašanje ljudi ako žele da postignu svoje ciljeve. Iskreno, zaključili su da je „pravi neprijatelj samo čovečanstvo“. Nekada, većina ljudi koji su primetili da je ovo apsolutna glupost odbacila je to kao apsolutnu glupost, ali to je bilo kada su ljudi još uvek koristili svoj mozak.
Rimski klub je ostao neimpresioniran kritikama i pojačao je propagandu: globalno zagrevanje zajedno sa zagađenjem, uz nestašicu hrane i vode kao prilog. Mi (beskorisni jedači) smo označeni kao uzročnici svih ovih problema. Ova nova politika dala je glavnim zaverenicima, promoterima lažnih strahova, priliku da krenu ka svetskoj vladi. Zvuči poznato nedavnim dešavanjima? Dobro. Pošto smo sada sami sebi neprijatelji, svetska vlada bi bila neophodna da preuzme kontrolu nad nama i da upravlja svakim aspektom naših života - za naše dobro, naravno.
Geoistorijski gledano, Zemlja je, u stvari, postala toplija. Svako ko je u stanju da shvati da još uvek živimo kroz posledice najnovijeg ledenog doba brzo će doći do zaključka da je toplija klima prilično prirodna stvar. Moglo bi se čak vratiti i pogledati period krede, kada je polovina proto-Severne Amerike (Laurentia) bila poplavljena. Naša jedina briga, dakle, nije da klima na Zemlji nije statična i da prati cikluse, naš problem je što dinosaurusima nije bilo stalo do toga što su Florida ili Holandija bile poplavljene, dok mi to činimo. A pokušaj uticaja na klimu verovatno neće rezultirati brzim rešenjima za pretnju porasta nivoa mora.
Uz sve ovo rečeno, možemo sa sigurnošću reći da globalno zagrevanje nije više globalna pretnja nego što je bila na Dan kraljice Viktorije, ali zato što je sada naša greška, jasno je da smo odgovorni za prihvatanje neophodnih promena.
1992. godine Ujedinjene nacije su održale konferenciju u Brazilu i Agenda 21 je konačno rođena. Posle decenija u stvaranju, plutokratsko dete ljubavi da „spasi čovečanstvo“ konačno je ispuzalo iz majčine utrobe i odmah počelo da vrišti da je hranjeno vašim ličnim pravima i slobodama. Bio je to početak komunitarizma i početak kraja individualizma.
Pre nego što ste mogli i jednom da gledate Neprikladnu istinu kada je svet bio spreman da se promeni. Gotovo neizbežno, 178 svetskih lidera su odmah potpisali plan Agende 21. Ciljevi su se činili hvale vredni, a niko se nije usudio da kaže „ne“. Svet je zajedno odlučio da se pridruži borbi protiv izmišljenih prijetnji njegovom postojanju. Ljudi koji su potrošili toliko nafte, gasa i uglja bili su novi neprijatelj, fraza 'održivi razvoj' je korišćena kao neprestana retardirana molitva da se opiše divna tranzicija sveta u 'komunitarizam'. I tako je počela noćna mora.
Zapanjujućom brzinom, i dosta političke zajebanosti iza scene, plan je sproveden u delo. Ujedinjene nacije su se transformisale iz organizacije za očuvanje mira sa utopijskim ciljevima i visokim standardima u organizaciju sa stalno rastućim gvozdenim stiskom oko svakog aspekta naših života.
Svih 178 vlada koje su potpisale princip održivosti osnovale su svoje grupe, trustove mozgova, psihoterapeute i organizacije kako bi nas sve potčinili da je globalno zagrevanje opasno po život. U jednom trenutku genija, za sve bi se sada moglo okriviti globalno zagrevanje; planeta je sada bila ugrožena našom upotrebom fosilnih goriva i našim bezobzirnim pljačkanjem svetskih resursa. Lakoverne ličnosti i idiotski mejnstrim političari su regrutovani da se pridruže ritmu sveta koji zajedno maršira ka novom nevidljivom neprijatelju. Otmjeni grafikoni i lažna statistika su zalijepljeni zajedno kako bi se „prijetnji“ dao kredibilitet i obavio je nekim pseudo-naukama. Istraživači su bili opremljeni otmjenim instrumentima i poslani na Arktik, gde su ih pratili timovi kamera da dokumentuju ništa osim onoga što se uopšte ne tiče povlačenja glečera iz prošlog ledenog doba – na smešnoj sporednoj napomeni, činilo se da su potpuno zaboravili na Antarktika već nekoliko godina.
U pomoć je priteklo mnoštvo velikih napadača. Leonardo Dikaprio, verovatno zabrinut da će u nekom trenutku svojim privatnim avionom udariti u santu leda, princ Čarls, sin kraljice Elizabete (u slučaju da ste zaboravili) i poznat po tome što ima sobara koji stavlja pastu za zube na četkicu za zube ili želi da bude tampon , bili su samo dvojica od mnogih koji su ovo videli kao brz način da postanu strašno važni. Ova dva licemera svetske klase provela su većinu poslednjih decenija leteći širom sveta privatnim avionima govoreći ljudima da ne smeju da lete okolo ni u kakvoj vrsti aviona.
I nije bilo samo moći i pažnje. Bilo je i novca. Na tone toga trebalo je da se napravi od trgovine ugljenikom — potpuno idiotski deo dosade koja nije promenila apsolutno ništa osim veličine bankovnih bilansa ljudi koji su vodili čitavu sranje.
Sve je ovo funkcionisalo (i još uvek funkcioniše) tako divno jer duboko u Agendi 21 postoji plan da se zaglupi obrazovanje, zatvore sve male kompanije, prazna ruralna područja, primoraju ljudi da žive u pametnim gradovima i ugase farme.
Takođe je dogovoreno da je neophodno naterati prostodušnog građanina da nauči kako da prima naređenja i da postane popustljiv. Nešto u čemu je većina ljudi apsolutno briljirala tokom protekle dve godine. Nije važno što se sve vaše sveže oprano, pažljivo odvojeno plastično smeće transportuje u zemlje Trećeg sveta hiljadama milja daleko da bi se spalilo ili zakopalo. Nikada se nije radilo o reciklaži. Kako se Covid-19 nikada nije odnosio na sam virus. Sve je bilo i jeste u vezi sa poštovanjem.
Izbeglička kriza i zločin koji je donela u naše krajeve bili su divne prilike da se ljudi još više uplaše. Ne postoji nijedan dan koji ne čujem ili čitam od nekoga ko je zabrinut zbog rastućih zločina u Evropi ili Kaliforniji, izjavljujući da bi radije ostao kod kuće do kraja svog života. Nema velike razlike između „ostati kod kuće“ da „borave u ze podz“. Nije ni čudo što se vlasti više bave borbom protiv ljudi koji su snimili neke slike u američkom Kapitolu nego protiv ljudi koji su "kulturno bogati" koji uzrokuju većinu zločina.
U Americi, 'slučajni' događaji od 11. septembra doveli su do mnoštva neverovatnih novih represivnih zakona, a bauk terorizma u zemljama širom sveta uneo je strah u njihove građane kao što ništa ranije nije bilo. Oružje za masovno uništenje omogućilo je političarima da oduzmu privatnost koja im je ostala.
SIDA i svi ti smešni gripovi su očigledno bili tolika pretnja da nam je rečeno da promenimo svoje živote i prihvatimo naređenja onih koji su odlučili da su bolji od nas.
U još jednom brzom genijalnom potezu, regionalizacija je pokrenuta kako bi uvela globalizaciju. Divne, dobro građene stare kuće iz 19. veka su uništene jer se nisu uklapale u građevinske propise 21. veka. Mnoge velike, dobro građene, porodične kuće zamenjene su usranim stambenim zgradama i neukusnim malim kućama naizgled napravljenim od kartona da bi zadovoljile "građevinske propise".
Automobili su ciljani kao jedan od glavnih uzroka raspadanja životne sredine, a nama je ispran mozak da verujemo da će život na suncu i vetru biti budućnost. Pošto ni jedno ni drugo ne pruža dovoljno snage da svima pruži topao i svetao dom, vlade su počele da seku drveće, seku ga, nazivajući rezultat „biomasom“, spaljivanjem i etiketiranjem kao „održivom“. Neverovatno.
Svako ko je sve ovo gledao ističući da je to ogromna prevara odbačen je kao teoretičar zavere, poricatelj nauke i dodatak društva.
Gde god da pogledamo (ili ne gledamo) učenici Agende 21 naporno rade na stvaranju sveta koji odgovara njihovim svrhama. Banke su se pridružile ludnici odlučivši da je sada vreme da se ukine tradicionalna gotovina i zameni digitalnim sistemom, dok su VEF i njegovi prijatelji milijarderi radili prekovremeno kako bi pronašli načine da promene temperaturu, kontrolišu vreme i nateraju nas da jedemo laboratorijski. pravio hranu, nazivajući to „napretkom u međusobno povezanom svetu“. Sprovođenje zakona je gurnuto u demonizaciju sebe kao i nas. Isti ljudi na koje bi trebalo da se oslonimo da štite svoja prava su uništeni iznutra da bi bili ponovo izgrađeni kao neke snage jurišnih trupa Imperije nalik na Ratove zvezda. Mnogo se priča o depopulaciji sveta, a lične karte sa mikročipovima su promovisane kao „nešto zaista neverovatno i zgodno“. (Još uvek ne znam zašto bi mi bilo zgodno da prevučem svoju ličnu kartu da proverim da li sam dovoljno star da nađem utehu u samofanovima nekog 18-godišnjaka sam noću u svojoj kapsuli, ali hej, šta ja znam ?)
I time smo stigli u 2020. godinu i završava Kratka istorija Velikog resetovanja. Početkom 2020. još im je trebalo nešto čime bi mogli da nas uplaše. Pokušavali su i sa sidom i sa raznim vrstama gripa, ali ništa nije uspelo. A onda su pronašli sveti gral maltuzijanizma: „asimptomatsko širenje“.
Ovaj članak je deo biltena koji je napisala LiliBit i njena svrha je da vam pomogne da razumete Svetski ekonomski forum i da se krećete kroz Veliko resetovanje.
Ako vam se svidela ova prevedena verzija, slobodno dajte tip našem prevodiocu Tink:
